Novosti

Uključi se, pronađi rešenje

To što mi u suštini ne znamo šta mladi žele i nije neka revolucionarna stvar. Ako prosto posmatrate tržište, pitanje od milion dolara jeste ŠTA PROSEČAN POTROŠAČ ŽELI i kako se to odnosi prema onome ŠTO VI NUDITE. Kada te dve stvari uskladite, vi ste dobili odgovor na pitanje od million dolara i nudite sjajan proizvod. Dakle, razumeti šta ljudi žele je najveći izazov danas jer se stvari i potrebe jako brzo menjaju.

Parking za skejt bordove, sokovnik, ili besplatan wifi? Zapravo pitanje je, šta ti je najpotrebnije kada osam sati dnevno provodiš na jednom mestu?

Karloš Santoš de Sousa iz Portugala, bio je u timu Omladinske prestonice Braga 2012. Godine, a danas radi sa drugim omladinskim prestonicama Evrope. Danas, zajedno sa OPENSom, on, kako kaže, donosi nešto sasvim novo.

”Ljudi nisu navikli da ih neko pita – šta ti želiš ili šta ti treba da poboljšaš svoje okruženje? Ljudi su navikli da imaju nekoga ko će im rešiti sve probleme, a zaboravljaju da razmišljaju šta mogu da predlože ili sami da urade kako bi svoju okolinu učinili boljom”, objašnjava Karloš, čime dolazimo zapravo do toga – Šta je zapravo novo?

Šta je „Uključi se, pronađi rešenje“?

„Uključi se, pronađi rešenje“ je deo programa Omladinske prestonice Evrope 2019 koji pruža mogućnost srednjoškolcima iz Novog Sada da direktno utiču na unapređenje svoje sredine, odnosno u konkretnom slučaju, na promene u svojoj školi kao sredini u kojoj provode veliki deo dana. Program je otvoren za sve državne srednje škole na teritoriji Novog Sada i svi učenici i škole imaju pravo da učestvuju. U svakoj školi biće realizovana jedna ideja, a odluku o tome koja će ideja dobiti novac iz budžeta grada Novog Sada donose učenici škole koristeći se principima demokratskih izbora.

“Suština je u tome da svako ima koristi. Ovo se odnosi na zajednicu i načine na koje možete da poboljšate zajednicu. I to je nešto što je zaista zanimljivo kada je reč o participativnom budžetiranju – zajednica sama unapređuje svoje okruženje. U Bragi imamo tri modela participativnog budžetiranja. Imamo jedan generalni budžet koji poziva sve građane da podnose ideje, prezentuju ih i da potom glasaju. Imamo zatim poseban, sličan participativni budžet za škole i još jedan poseban za omladinu, kao onaj deo zajednice na koji se ne odnose prethodno navedeni budžeti. I procesi su potpuno različiti u sva tri modela”, priča Karloš.

Zašto srednjoškolci?

„OPENS je odabrao put kojim se ređe ide u ovom slučaju. Ideja nam je da u mikro okruženju, kao što su srednje škole, istestiramo model i potom ga ponudimo i u mnogo većem obimu”, kaže Aleksandra Ilijin, programska koordinatorka OPENS-a.

„Čini nam se da su srednjoškolci nekako u nepravednom blagom zapećku. Većina organizacija za mlade je nekako više usmerena ka malo starijim mladima i zato želimo da radimo baš sa srednjoškolcima”, dodaje Aleksandra. OPENS proteklih dana završio obuku facilitatora koji će voditi srednjoškolske timove. Sa njima je radio i Karloš Santoš de Sousa. On kaže da Novi Sad mora da iskoristi ovu priliku i radi sa mladima što više. Kako kaže, nema potrebe da ponovo izmišljamo toplu vodu, već da samo pratimo ono što su druge omladinske prestonice uradile.

„Imate odličnu priliku obzirom na to da ste Omladinska prestonica Evrope 2019. godine. Promenite nešto. Zašto biste uopšte konkurisali ako ne želite da se menjate i razvijate. Pokušajte da budete inovativni, krećite se i saznajte šta su drugi gradovi uradili. Učite na njihovim greškama i kopirajte ono što su uradili dobro. Gledajte na ovo kao na priliku za učenje", kaže Karlos. On je dodao da mladi uglavnom ne veruju političarima i da su ovakvi programi, poput participativnog budžeta, pravi način da mlade uključimo u političke procese i naučimo ih da budu odgovorni građani.

“I sve to je najviše zasnovano na poverenju. Političari moraju da veruju građanima i građani moraju da veruju političarima. Ali, to je sve deo procesa, neke stvari će se sjajno pokazati, neke neće dobro proći i na kraju je samo važno istrajati u procesu i učiti usput”, zaključuje Karloš.

Promocija modela participativnog budžetiranja u školama sa našim facilitatorima i OPENS timom počeće u septembru. A, kako je izgledalo na obuci za facilitatore zabeležio je i Oradio.

Više

Maštanja pred narednu godinu

Kako se tokom pripreme procesa OPENS-a za srednjoškolski participativni budžet vršilo istraživanje praksi iz Evrope, pa i sveta došlo se do saznanja da je ove informacije teško ili čak nemoguće naći kada je u pitanju Evropa. Postoji literatura o samoj participativnoj demokratiji ali posvećena pažnja konkretno participativnom budžetiranju je vrlo mala. Ako i postoje na internetu opisane prakse, ne postoje na engleskom jeziku, a sami procesi se prate do trenutka glasanja i odabira ideja – ne postoji follow up ideja u razradi i održivosti.

„Stoga smo došli na ideju da organizujemo konvenciju tokom koje bismo podstakli razvoj upotrebe mehanizma participativne demokratije u opštinama i gradovima Srbije, pa i Evrope i to tako što bismo prikupili različita iskustva i razmenili dobru praksu. Na ovoj konvenciji bi dobili upravo to – presek stanja u Evropi i započeli kreiranje vodiča koje bi mogli koristiti oni koji žele da započnu ovakve procese, „ objašnjava Aleksandra Ilijin, koordinatorka programa.

Ideja je da se ova konvencija radi zajedno sa Evropskim omladinskim forumom i Mrežom omladinskih prestonica Evrope. Učesnici su iz Evrope sa gostima iz Amerike koji bi prezentovali pimere dobre prakse i njihov način uvođenja i sprovođenja PB procesa.

Dug je put ideja do tada, doduše. Sad smo na četvrtom PB koraku – razvijanje i lobiranje.

Više